Пише: Умберто Еко _________________ | У 1942., када сам имао десет година, освојио сам прву регионалну награду на Луди Јувенилесу, добровољном и обавезујућем такмичењу за младе италијанске фашисте, што ће рећи – за сваког младог Италијана. Реторички вјешто елаборирао сам на тему „Требамо ли умријети за славу Мусолинија и бесмртност Италије“. Одговорио сам позитивно. Био сам паметан дјечак. Провео сам своје двије ране године међу фашистима, СС-овцима, републиканцима и партизанима, који су сви пуцали једни на друге, па сам научио како избјегавати метке. Била је то добра вјежба. У априлу 1945. године партизани су освојили Милано. Два дана касније дошли су у градић у којем сам тада живио. |
0 Comments
|
Архива |